Ljudi sa Balakana u sve većem broju odlaze u zemlje namčkog govornog područja
Radna snaga sa Jadrana seli se u Alpe. Turistička sezona je pri kraju, a kuvare, konobare, spremačice Austrijanci već traže da bi ih zaposlili na skijalištima. Potrebno im je, procenjuje se, oko 30.000 ljudi.
– Potražnja za radnicima ovih profila jako je velika. Raspisani su konkursi za profesionalce – kvalifikovane kuvare, fizioterapeute, masere, kozmetičarke, a što se tiče konobara i spremačica, tu dokazi o stručnoj spremi nemaju presudnu ulogu, ali svakako treba barem poznavati nemački jezik – kaže Aleksandara Bertelt iz kompanije “Euro Career” iz Pule, preko koje će radnici i ove godine trbuhom za kruhom u planine, prenosi “Slobodna Dalmacija”.
– Najviše je potražnje za radnom snagom u Salcburgu, Tirolu i Forarlbergu, a manje u Koruškoj ili južnom delu Štajerske, gde gosti dolaze zbog jezera, a ne radi skijanja pa se tamo glavna turistička sezona odvija leti. Interesantno je da se potreba za radnicima u turizmu u Austriji zimi i leti izjednačila, što je trend poslednjih godina. Radi se šest dana u nedelji, 54 sata, a slobodan dan poslodavci daju radnicima po dogovoru – kaže ona.
Visina plata zavisi od mnogo stvari: od iskustva radnika i kategoriji objekta, jer nije isto je li u pitanju luksuzni hotel ili smeštaj s tri zvezdice, i na kraju – najvažnije je o kojoj se poziciji i nivou odgovornosti radi – pomoćnom kuvaru ili nekom ko je jedan od glavnih ili njegovih zamenika u kuhinji.
Ipak, neki je prosek od 1.600 evra do 2.000 evra, s tim da su radnicima osigurani hrana i smeštaj, a njihov angažman traje šest meseci od prvog novembra do kraja aprila – kaže Bertelt.
Poznavanje nemačkog jezika do nivoa B1 važno je za one koji više komuniciraju s gostima – na primer, za konobare – drugi kandidati mogu govoriti jezik do mere da im je to dovoljno da se snađu u komunikaciji.
– Konobari mogu jako dobro zaraditi i od bakšiša. U principu, ljudi odu gore šest meseci, dobro zarade, a malo potroše jer su im hrana i smeštaj osigurani, a kako rade šest dana nedeljno, zapravo nemaju ni vremena potrošiti ono što su dobili. Mnogi to iskoriste da nauče ili unaprede znanje jezika i steknu dodatna znanja, veštine, što će im poslužiti u traženju nekog boljeg posla – kaže Bertelt.
BALKANCI HRLE I U NEMAČKU
Nemačka beleži priliv sve većeg broja izbeglica sa Zapadnog Balkana. Samo u prvih osam meseci ove godine Savezna agencija za rad izdala je 63.000 radne dozvole ljudima iz ovog regiona, 70 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Razlog naglog rasta je specijalna regulativa za Zapadni Balkan, uvedena početkom 2016, piše nemački “Velt”. Kriza izazvana dolaskom velikog broja izbeglice iz Sirije i Iraka još tada je pogoršana usled velikog priliva tražilaca azila sa Kosova, iz Albanije, Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine. Nemačka je te zemlje proglasila sigurnim zemljama porekla, pa migranti koji pristižu iz njih gotovo da nemaju šanse da dobiju azil.
Kao reakcija na to, uvedene su značajne olakšice za radne migrante sa Zapadnog Balkana: ko podnese dokaz da mu je ponuđen konkretan posao u Nemačkoj, dobija radnu dozvolu, pri čemu se ne traži dokaz o kvalifikacijama. Savezna agencija za rad samo proverava da li postoje domaći kandidati za dotično radno mesto, ali u četiri od pet slučajeva uprava daje zeleno svetlo. Nasuprot tome, kriterijumi za gastarbajtere iz trećih zemalja veoma su strogi.
Prema saznanjima Instituta za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja (IAB), sa Zapadnog Balkana uglavnom dolaze nekvalifikovani (47 odsto) i polukvalifikovani radnici (49,6 odsto), dok udeo fakultetski obrazovanih radnika i drugih stručnjaka iznosi svega 3,4 odsto.
Ubedljivo najviše radnih dozvola izdaje se radnicima u građevinskoj branši (gotovo polovina). U ugostiteljstvu je potražnja za radnom snagom sa Balkana takođe velika, ali se traže i higijeničari, negovateljice i baštovani.
Radna viza traje dokle god je osoba zaposlena, a predviđeno je da se ljudi vrate u domovinu kada ostanu bez posla. Migranti, međutim, imaju pravo na socijalna davanja ukoliko su u Nemačkoj radili najmanje 12 meseci. Zbog toga nije isključeno da ostanu čak i ako izgube posao, piše “Velt”.
Dozvola Savezne agencije za rad, međutim, ne garantuje pravo na ulazak u zemlju, jer radnici prvo moraju da podnesu zahtev za vizu u svojoj zemlji, a u većini zemalja Zapadnog Balkana viza se čeka više meseci, u Sarajevu čak godinu dana.
Regulativa za Zapadni Balkan koja je uvedena na vrhuncu izbgegličke krize, važi do 2020.
Pravila ponasanja
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala. Portal zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara portal nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.
Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.Ukoliko smatrate da sadržaj objavljen na portalu krši, lično ili drugo pravo ili interes, možete zahtijevati objavu odgovora ili ispravke.
Slučaj će biti u najkraćem roku razmotren, a sporni sadržaji biće uklonjeni ili ispravljeni odmah po eventualnom ustanovljavanju istinitosti sadržaja žalbe. Hvala na razumijevanju.
Balkan.ba će u svakoj pojedinoj prilici pružiti punu podršku zaštiti prava ličnosti, privatnosti i autorskih prava svim licima koji imaju ostvarivati svoj pravni interes ili čije je pravo povređeno, tako što će bez odlaganja: – na vaš zahtjev, koji mora biti opravdan, ukloniti sadržaj tako da ne bude javno dostupan, te ga narednih 30 dana sačuvati u elektronskoj formi za potrebe bilo kojeg postupka koji bi mogao biti pokrenut, a u svrhu obezbjeđenja dokaza, vještačenja i slično; – nadležnom organu ili oštećenom licu, dostaviti korisničke podatke autora čije djelo krši neko od navedenih prava, ili drugih prava.
Balkan.ba zadržava pravo da, bez obrazloženja i obavještenja, ukloni svaki sadržaj za koji smatramo da je neprikladan. Balkan.ba zadržava pravo da, bez obrazloženja i obavještenja, ukloni svaki sadržaj koji po kvalitetu ili na drugi način ne odgovara našoj web stranici. Balkan.ba omogućava korisnicima da svojim pozitivnim i negativnim glasovima ocjenjuju objavljeni sadržaj. Prilikom ocjenjivanja računaće se samo regularni glasovi. Zloupotreba ocjenjivanja će se smatrati kršenjem Uslova korišćenja.
Balkan.ba zadržava pravo da licu koje prekrši ove Uslove korišćenja ili na bilo koji drugi način zloupotrijebi sadržaj web stranice Balkan.ba, uskrati pravo pristupa na određeno ili neodređeno vreme, kao i da protiv tog lica povede zakonom propisane parnične, prekršajne ili krivične postupke. Sav sadržaj sa web stranice Balkan.ba može se koristiti i na drugim web stranicama uz obavezno navođenje izvora u vidu: www.Balkan.ba Balkan.ba koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva, te zbog relevantnijeg prikazivanja Google Adsense oglasa svojim korisnicima.
Postavke kolačića mogu se konfigurisati u vašem Internet pregledniku. Svi podaci registrovanih korisnika Balkan.ba ostaju privatni. Pristup vašim privatnim podacima (e-mail, ime, nadimak) ni u jednom trenutku neće biti dostupan trećim licima(fizičkim ili pravnim) osim ako to ne bude zakonska obaveza.
Samom registracijom na web stranicu Balkan.ba prihvatate ove uslove korištenja i dužni ste se ponašati u skladu s njima. Za sve pohvale, primjedbe, sugestije ili iz bilo koje druge potrebe možete nam se obratiti putem kontakt forme. Balkan.ba je informativnog, edukacionog i humorističnog karaktera.
izvor:telegraf
0 komentari:
Objavi komentar